Зборник 11 / 2015 (Музеј примењене уметности. Online)

ISSN 2466-460X (Online)

ISSN 0522-8328 (Штампано издање)
PDF штампаног издања (7.0 MB)

Главни и одговорни уредник: мр Љиљана Милетић Абрамовић

Уредник броја: Драгиња Маскарели

Уређивачки одбор:
др Сарита Вујковић (Музеј савремене умјетности Републике Српске, Бања Лука)
др Марта Вукотић Лазар (Филозофски факултет, Приштина)
мр Љиљана Милетић Абрамовић (Музеј примењене уметности, Београд)
мр Јелена Пераћ (Музеј примењене уметности, Београд)
Јелена Поповић (Музеј примењене уметности, Београд)
др Владимир Симић (Филозофски факултет, Београд)
мр Маја Студен Петровић (Факултет примењених уметности, Београд)

Секретар редакције броја: Јелена Поповић

Сви текстови у рубрикама Прилози, Полемике, Критике и Прикази се рецензирају.
Листа рецензената:
Проф. др Драган Булатовић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности
Доц. др Сарита Вујковић, Универзитет у Бања Луци, Академија умјетности – Смер Графички дизајн
Биљана Вукотић, виши кустос, Музеј примењене уметности у Београду
Доц. др Марта Вукотић Лазар, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности
Слободан Јовановић, кустос, Музеј примењене уметности у Београду
Проф. др Миодраг Марковић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности
Драгиња Маскарели, виши кустос, Музеј примењене уметности у Београду
Мр Љиљана Милетић Абрамовић, музејски саветник, Музеј примењене уметности, Београд
Проф. др Радивој Радић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју
Мр Јелена Сеничић Вилимановић, Београдска политехника, Београд
Доц. др Владимир Симић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности
Доц. мр Маја Студен Петровић, Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности – Одсек Костим
Мр Јелена Пераћ, виши кустос, Музеј примењене уметности у Београду
Проф. др Мирјана Прошић-Дворнић, Нортвуд универзитет, Мидланд, Мичинген
Мр Андријана Ристић, виши кустос, Музеј примењене уметности у Београду
Доц. др Ирфан Хошић, Универзитет у Бихаћу, Технички факултет – Текстилни одсјек
Биљана Црвенковић, кустос, Музеј примењене уметности у Београду
Проф. др Симона Чупић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности
Проф. мр Растко Ћирић, Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности – Одсек Примењена графика

Часопис је индексиран:
Ebsco, KoBSON, ERIH PLUS

Садржај Зборника 11 / 2015 (Музеј примењене уметности. Online)

АНДРИЈАНА РИСТИЋ
МОДНА ШТАМПА У СРБИЈИ У XX ВЕКУ
FASHION PRESS IN SERBIA IN THE 20 CENTURY
Апстракт:
Тема прилога је анализа модне штампе у Србији током XX века као преносиоца модних новости и чувара стереотипа о женским потребама, обавезама и могућностима. Модни часописи се током читавог XX века не могу посматрати одвојено од женске штампе, чије су модне рубрике, илустрације и фотографије такође доприносиле афирмацији одређених важећих модела, истовремено утичући и на формирање укуса и јавног мњења. Изворе и грађу за проучавање ове теме пружили су фондови Музеја примењене уметности, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Библиотеке града Београда, као и приватна колекција Милоша Јуришића.
Почетком XX века и посебно у периоду између два светска рата, штампа у Србији пратила је европске моделе, што се може посматрати у ширем контексту успона масовне културе, док се по завршетку Другог светског рата, формира нова, социјалистичка култура. Од средине педесетих година XX века стилски узори ће се поново тражити на Западу, али ће бити реинтерпретирани у складу с друштвено важећим укусима социјалистичке заједнице. За крај шездесетих и седамдесете године карактеристичан је успон југословенског модног дизајна, док су деведесете године обележене гашењем многих домаћих часописа и усмеравањем пажње на иностране наслове и њихову понуду.
Циљ рада је да модну штампу посматра и анализира у контексту периода у којима су поједини часописи били актуелни, као и да на примеру овог феномена масовне културе укаже на друштвене и политичке промене у Србији XX века.
Кључне речи:
модна штампа, Србија, XX век
Summary:
The paper offers an analysis of fashion press in Serbia in the 20th century as a medium that both transferred fashion news and fostered stereotypes about women's needs, obligations and opportunities. Fashion magazines cannot be analyzed separately from women's press, whose sections dedicated to fashion, illustrations and photographs contributed to the affirmation of some established models, while also influencing the shaping of taste and public opinion. By placing individual journals in the context of the period when they were current, and when their design and content were being changed, it is possible to trace a whole series of social and political changes in Serbia in the 20th century. The same magazines often had the role of arbiters of fashion taste and served as a source of practical advice in times of crisis and saving.
In the early 20th century and especially between the two world wars, in accordance with the rise of mass culture, press in Serbia followed the models set by European press.
Quite oppositely, after World War II, a new socialist culture took shape which would, since the mid-1950s, begin to seek stylistic models in the West, reinterpreting them according to the then current tastes of the socialist community. The period of economic growth led to a rise in the standard of living and an increased consumer spending, which was reflected in the press through regular reporting on fashion shows, the rise of the national textile industry and Yugoslav fashion design, especially in the late 1960s and throughout the 1970s.
Products of fashion industry originating in the West were carefully selected for reproduction in magazines in accordance with the need to meet the classical ideals of a socialist dress code. By the end of the 1980s, women's press included an increasing number of texts on fashion, which influenced the shaping of individual desires to imitate international models, while in the 1990s many national magazines were discontinued and attention was switched to international ones and their offer.
ЦВЕТКА ПОЖАР (CVETKA POŽAR)
CONTINUITY AND CHANGE: The Biennial of Industrial Design over the First Twenty Years
ТРАЈАЊЕ И ПРОМЕНА: првих двадесет година Бијенала (индустријског) дизајна
Abstract:
The text is an attempt to analyse the first twentyyear history of the Biennial of Industrial Design BIO. It focuses on the Biennial's chief organizational aspects: the effort behind its establishment, purpose, and role; the Biennial's achievements; and, not least of all, the need to revise its underlying concept.
In Yugoslavia, the main aim of the BIO exhibition was to connect designers with industry. This was done with considerable success, especially in its first decade, when the Biennial of Industrial Design in Ljubljana was, along with the Milan Triennial, one of the most important design events in Europe; it was also the first such biennial in the world. Large numbers of designers from both Western and Eastern Europe took part in the exhibition.
Key words:
Biennial of Industrial Design, industrial design, history of design, organizational aspects of the biennial
Резиме:
Текст представља покушај анализе историје Бијенала индустријског дизајна током првих двадесет година његовог постојања. У средишту наше пажње биће најважнији организациони аспекти: напори везани за установљавање Бијенала, дефинисање његових циљева и улоге, те његових достигнућа и, на крају, али не мање важно, потреба да се ревидира темељни концепт ове манифестације.
У Југославији, главни циљ Бијенала индустријског дизајна био је повезивање дизајнера са индустријом. Ова манифестација је са великим успехом испуњавала ту функцију, нарочито током прве деценије постојања, када је Бијенале индустријског дизајна у Љубљани, заједно са Миланским тријеналом, било једна од најважнијих манифестација у вези са дизајном у Европи. Поред тога, било је то и једино бијенале те врсте на свету. На Бијеналу је учествовао велики број дизајнера како из Западне, тако и из Источне Европе. Уз редовно учешће италијанских, немачких и аутријских дизајнера, Бијенале је нудило више од пуког увида у историју и развој југословенског дизајна. У оквирима датог концепта и у различитим периодима, Бијенале је на једном месту окупило различите приступе неких од водећих европских дизајнера како у погледу технологије, тако и у погледу форме. Током прве две деценије постојања, Бијенале је прилично успешно остваривало свој циљ – повезивање дизајнера и индустрије. Ипак, осамдесетих година XX века, у време постмодернизма, као и након двадесет година постојања, модернистички концепт више није био прихватљив.
АЛЕКСАНДАР ЧУЧКОВИЋ
Апстракт:
У раду се испитује појам оригиналности, његово порекло и различити видови манифестовања на пољу стваралаштва. Посебна пажња се посвећује проблему оригиналности на пољу одевања, те се тематизује феномен моде, и то више из перспективе помодара, него модног креатора. Преглед историјског развоја услова у култури и друштву који су претходили успону вредности оригиналности треба да створи претпоставке његовог разумевања, односно да расветли разлоге због којих се овај појам наметнуо као једна од врховних вредности модерног доба. Оригиналност се посматра у светлу могућности естетског изражавања индивидуе, која у испољавању личног укуса проналази средство за утврђивање, али и реализацију властите индивидуалности, односно аутентичног постојања.
Кључне речи:
оригиналност, одевање, мода, естетски израз, стваралаштво, индивидуалност, аутентичност
Summary:
The paper examines the concept of originality, its historical sources and the different forms of its manifestation in the field of creativity. Special attention is paid to the problem of originality in the field of clothing, so the phenomenon of fashion is treated, more from the perspective of a slicker than of a fashion designer. The overview of the development of historical conditions in the culture and society that preceded the rise of the value of originality should create assumptions for its understanding, i.e. of the reason for which this term has been imposed as one of the supreme values of the modern age. Originality is viewed in the light of the possibilities of aesthetic expression of the individual, which finds the means of identification in the manifestations of personal taste, but also the means for realization of its individuality, and authentic existence.
ОЛИВЕРА БАТАЈИЋ СРЕТЕНОВИЋ
ДОКЛЕ СМО СТИГЛИ СА КЊИГОМ?
Интерактивна књига као део спектакла

HOW FAR HAVE WE REACHED WITH THE BOOK?
Interactive Book as a Part of the Spectacle
Апстракт:
У друштву у којем све поприма димензије спектакла своје место нашла је и књига. Прво као штам- пана интерактивна књига, потом у електронском и, најзад, у дигиталном облику. Иако задржава свој вишеве- ковни облик, данас дефинисан границама екрана, струк- турално и идејно потпуно је другачија. Увођењем овакве, нове књиге мења се и начин читања. Са линеарног се прелази на паралелно или динамичко, какав је и сам медиј са којег се чита. У промени која је започела индустријали- зацијом и могућношћу брзог умножавања – околностима које копију стављају изнад оригинала – велику улогу има компјутеризација. Питања којима се овде бавимо јесу: да ли су класична књига и класичан начин читања постали монотони за савременог човека и да ли књига данас може да постоји једино као део општег компјутеризованог спектакла.
Кључне речи:
дигитализација, издаваштво, интерактивна књига, паралелно читање, спектакл
Summary:
In its nature and structure, the book has always been interactive. However, the paper does not deal with the primary interactivity of books. In the mid-20th century, new types of books appeared which required a different, completely new, dynamic way of reading. The new book has appeared which offers new opportunities. Although this approach was a surprise to readers, the book's new nature was in accord with everything that was happening around it – the society of the spectacle. The earliest interactive books were stories which involved the reader in their creation – the socalled gamebooks (in which readers could choose among several possible endings). They were followed by interactive books for children, lift-the-flap books, tactile books, soundcreating books, books that smell when rubbed, etc. Along with being interactive, the book has also become a toy. With the rise of desktop computers, and, subsequently, laptops, and the expansion of computer and network activities, the book was transferred into that domain. At first, it was the electronic book whose underlying structure was the same as that of today's Internet pages (hyperlinks). As technology has developed, via interaction through animation and lavish illustration, the book has turned into an application. Nowadays, the book is a form of multimedia content, which alters the linear reading into parallel and multidimensional reading. The question arises whether this constitutes a new future of the book or merely another form/dimension of the book, where the reader will be able to choose the preferred form.
ДИТЕР ЗУЛС (DIETER SULS)
EUROPEANA FASHION: PAST, PRESENT AND FUTURE
EUROPEANA FASHION: прошлост, садашњост и будућност
Abstract:
The subject of this article is the Europeana Fashion project, an EU-funded project that deals with digital fashion heritage. The project consortium consisted of 22 partners from 12 European countries and included the Victoria and Albert Museum, Les Arts Décoratifs, MoMu, the archives of brands, such as Missoni and Pucci, as well as the Museum of Applied Art in Belgrade. The main goal of Europeana Fashion was to harvest the digital collections of fashion institutions and to represent them in a uniform way on a specialized fashion portal. This article outlines the origins of the project, focussing on its main achievements, and offers to the reader a look into the future of europeanafashion.eu.
Key words:
digital heritage, fashion, Europeana, costume, content aggregation
Резиме:
У време када се музеји и архиви суочавају са великим финансијским, друштвено-економским и дигиталним изазовима, сарадња итекако има смисла. Зато успостављање заједничке основе која нуди решења за потребе и проблеме партнера представља једно од највећих достигнућа пројекта Europeana Fashion. Пројекат Europeana Fashion финансиран је у оквиру Програма за конкурентност и иновативност Европске комисије (CIP), тема: Агрегација садржаја за портал Europeana (Aggregating Content for Europeana); пројекат је добио трогодишњу донацију за израду тематског агрегатора који би прикупљао дигиталне садржаје у вези са модом.
Конзорцијум Europeana Fashion чинила су 22 партнера чији је задатак био да на портал Europeana поставе 700.000 дигиталних записа, који садрже дигитал- не слике различитих предмета, од историјских костима и аксесоара, до цртежа, часописа, скица, форографија, видео записа, модних каталога и др.
Пројекат Europeana Fashion финансиран је у оквиру Мреже најбоље праксе (Best Practice Network) и морао је да испуни следеће циљеве:
• агрегирати и међусобно ускладити постојеће дигиталне садржаје из најважнијих и најзаним- љивијих европских модних збирки;
• постићи бољу интероперабилност расутих и хетерогених збирки;
• омогућити приступ дигиталним садржајима креирањем посебног портала посвећеног моди; • развити алате и сервисе за интеграцију садржаја које креирају корисници;
ангажовати европску модну заједницу у музејима, на универзитетима и у приватном сектору.
Пројекат се формално завршио у фебруару 2015, а након тога га је оценила Европска комисија. У оцени је закључено да је пројекат остварио све зацртане циљеве, а да је у неким сегментима превазишао очекивања.
Након окончања пројекта, опстанак портала Europeana Fashion омогућен је захваљујући двема иницијати- вама:
• Међународном удружењу Europeana Fashion (Europeana Fashion International Association)
У августу 2014. године основано је Међународно удружење Europeana Fashion, које је је регистровано у Италији. Захваљујући овој иницијативи, Europeana Fashion је постала правно лице које се финансира прилозима чланова.
Europeana Fashion у оквиру Инфраструктуре дигиталних сервиса портала Europeana (Europeana Digital Service Infrastructure)
Крајем септембра 2014. године, Фондација Europeana, тј. правно лице које је носилац инцијативе Europeana, поднела је предлог пројекта у оквиру још једног програма који финансира Европска унија – Инструмента за повезивање Европе (Connecting Europe Facility). Ове иницијативе ће омогућити пројекту Europeana Fashion да опстане, прошири постојећу мрежу и реализује конкретне акције.
АЛЕКСАНДАР ПЕТИЈЕВИЋ
ДВА СРПСКА СРЕБРНА ПРИЛОГА ИЗ XIX ВЕКА У ЦРКВИ СВЕТОГ СПИРИДОНА НА КРФУ
TWO 19TH-CENTURY SILVER VOTIVE GIFTS DONATED BY SERBIAN DONORS IN THE CHURCH OF SAINT SPYRIDON ON CORFU
Апстракт:
Рад представља сегмент опсежнијег истраживања култа Светог Спиридона код Срба, са циљем да скрене пажњу на путеве ширења и поштовања култа овог светитеља код припадника српског грађанства XIX века који живе у Трсту, а скупоценим даровима се уписују у приложнике цркве Св. Спиридона на Крфу. Заснован на теренским истраживањима и на проучавању доступне архивске грађе, рад открива два репрезентативна сребрна предмета – кандило и дијадему, израђене у духу стилских тенденција европске примењене уметности XIX века. Поред поштовања овог светитеља у традиционалној, народној култури, присуство дарова српских приложника у цркви Св. Спиридона на Крфу потврда је постојања култа овог светитеља у редовима имућне тршћанске српске буржоазије.
Кључне речи:
Марија Ковачевић, сребрни прилози, Трст, Христофор Тузлић, црква Св. Спиридона на Крфу
Summary:
In the town of Corfu there is a church dedicated to St Spyridon of Tremithus, built in 1590. It keeps the relics of one of the ancient saints of the Christian church – St Spyridon the miracle worker, the Bishop of Tremithus and the patron of the island and town of Corfu. The Church of St Spyridon abounds in valuable liturgical objects. The most numerous among them are vigil lamps donated by Greek, Venetian and Russian donors. Items donated by two Serbian donors can also be found among the works of applied art in the Church of St Spyridon.
The first votive gift is the silver vigil lamp donated by the Trieste merchant Hristofor Tuzlić in 1862. The second item is a silver diadem, donated by Marija Kovačević of Trieste. The diadem was made between 1874 and 1883 in the form of a flower garland; it is used on festal occasions, when it is placed as a decoration upon the reliquary which contains the relics of the saint. It may be observed that the items donated by Serbian donors conform to the stylistic tendencies of the European applied art of the 19th century. Having in mind that both Hristofor Tuzlić and Marija Kovačević were citizens of Trieste, we may assume that both votive gifts originated in some of the goldsmith's workshops of Trieste. The votive gifts made to the church of St Spyridon on Corfu by the mentioned Serbian donors were an expression of personal piety and the veneration of St. Spyridon. Nevertheless, they confirm of the presence of the veneration of the saint among of the wealthy Serbian bourgeoisie in Trieste.
БИЉАНА ЦРВЕНКОВИЋ, ЈЕЛЕНА ПЕРАЋ, ДРАГИЊА МАСКАРЕЛИ