STALNA POSTAVKA

Istoriju bočica za parfem možemo pratiti još od vremena starog Egipta. U rano moderno doba ova bočice se prave u raznim oblicima i od različitih materijala, dok se u 19. veku u njihovoj proizvodnji primenjuje klasičan dizajn.

Minijaturna srebrna bočica za parfem s kraja XIX i početka XX veka ukrašena je motivom cveća u kartušu, a zatvara se metalnim zatvaračem sa navojima i aplikatorom. Bočica iz oko 1900. godine, takođe je malih dimenzija. Napravljena je od brušenog stakla, sa dekorativnim metalnim zatvaračem i predstavlja tipičan ženski modni detalj iz ovog perioda.

Bočice za parfem sačuvane su u porodici dr Radmile Popović Petković (Beograd, 1920–1976), arhiviste i naučnog saradnika Istorijskog instituta SANU. Tokom 2020. godine njena ćerka, Dragana Petković iz Beograda, poklonila je ove predmete Muzeju.

U znak poštovanja prema nedavno preminuloj multimedijalnoj umetnici Jagodi Buić (14. 3. 1930, Split – 17. 10. 2022, Venecija), kao Predmet meseca izložili smo Feštu.

Delo je nastalo krajem šezdesetih godina 20. veka, u deceniji kada je tapiserija postala primarna oblast stvaranja Jagode Buić. Ono se odlikuje apstraktnom geometrijskom kompozicijom, naglašenom teksturom vunene niti, delikatno usklađenim jarkim koloritom, kao i „izrezanim“ delovima koji u celinu, kao ravnopravni element, uvode površinu zida na kome je izloženo. Tapiserija je svojevrsni „posrednik“ između prve faze u radu autorke i njenog zrelog opusa koji joj je doneo oreol svetski priznate umetnice.

Fešta je dobila nagradu Zagrebačkog salona 1969. godine, a predstavljena je i u Buenos Ajresu, kao i na Međunarodnom bijenalu tapiserije u Lozani – tada najznačajnijoj manifestaciji savremene tapiserije.

P. S. Jagoda Buić je prvi put izlagala tapiserije upravo u našem Muzeju. Bilo je to 1963. godine na izložbi Savremena jugoslovenska tapiserija, koja je prikazala domete ove tada omiljene umetničke discipline, a koja je u Jugoslaviji praktikovana tek desetak godina. Deceniju kasnije, Jagoda Bujuć je svrstana u krug najznačajnijih tapiserista sveta koji su menjali poimanje ovog medija.