ЈЕЛЕНА ЗДРАВКОВИЋ
Висока школа струковних студија – Београдска политехника, Београд, Србија
jelena.zdravkovic@sbb.rs

МОДА КРИСТИЈАНА ДИОРА КАО ТЕКСТ КУЛТУРЕ:
стратегије присвајања New Look-а касних четрдесетих и педесетих година ХХ века
THE FASHION OF CHRISTIAN DIOR AS A CULTURAL TEXT:
The Appropriation Strategies of the New Look in the Late 1940s and the 1950s

Зборник 12/2016 (Музеј примењене уметности), страна 36-44

Категорија чланка: прегледни рад

УДК:
7.05(497.1)”1946/1960”
7.05.071.1 Диор К
050УКУС

Апстракт:
У овом раду се New Look Кристијана Диора (Christian Dior) посматра првенствено као текст који се анализира и интерпретира у односу на контекст у ком дело настаје, као и у односу на текстове са којима долази у додир. Одевање се у овом раду посматра као конститутивни део историјско-културног миљеа у ком се одевна пракса одвија, али и као индивидуални одговор на владајући модни дискурс. Самим тим мода Кристијана Диора може да се посматра као текст културе. Рад се првенствено ослања на дела Ролана Барта (Roland Barthes), Умберта Ека (Umberto Eco), Јурија М. Лотмана (Ю. М. Лотман) и теоретичара моде Малколма Барнарда (Malcolm Barnard), а користи и увиде из теорија рода и теорије цитатности. На примерима присвајања Диорове моде биће показано да се кодови на основу којих можемо читати исту силуету, исти текст, разликују и зависе од контекста у коме се одевна пракса одвија. Радом су обухваћени карактеристични примери из одевне праксе западноевропских земаља и са тла САД, а посебна пажња је посвећена интерпретацији New Look-a на простору ФНРЈ.

Кључне речи:
Диор, кôд, контекст, семиотика, текст културе

Summary:
In this paper, Christian Dior's New Look is presented primarily as a text to be analyzed and interpreted with regard to the context in which it was created and texts with which it comes into contact. The theoretical framework of the paper relies on the works of Roland Barthes, Umberto Eco, Yuri M. Lotman and the fashion theorist Malcolm Barnard.

In this study, dress is seen as a constituent part of the historical and cultural milieu in which dress practice takes place, as well as an individual response to the prevailing fashion discourse. Creators of fashion, just like any authors, certainly imprint messages on their works, whose creation is influenced not only by authors' intentions and available knowledge but also by the ideological sphere and communication circumstances under which they are created. The work thus contains codes that we seek to analyze in the process of "contextual interpretation." As far as the New Look is concerned, we have established that the context endows a garment with meaning because it is the context that enables us to read polysemic messages in a certain way. By tracking Dior's New Look through examples in fashion and dress practice, with special emphasis on the adoption of the New Look silhouette in the clothing practice of the Federal People's Republic of Yugoslavia, we have confirmed that it was subject to an unlimited process of generating meanings. The New Look has also become a symbol of the Dior fashion brand, a status symbol, a symbol of decadence in fashion, a symbol of fashion nostalgia, elitist fashion, fashion for the masses, fashion for working women.

Овде можете преузети PDF чланка (364 KB)