Ларс Сари (Lars Saari)
др историчар уметности, Универзитет у Турку, Финска

THREE KINDS OF QUALITY: ON VALUE JUDGEMENTS IN MODERNISTIC, CONCEPTUAL AND CONTEMPORARY (SOCIOPOLITICAL) ART
ТРИ ВРСТЕ КВАЛИТЕТА : О ВРЕДНОСНИМ СУДОВИМА У МОДЕРНИСТИЧКОЈ, КОНЦЕПТУАЛНОЈ И САВРЕМЕНОЈ (ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКОЈ) УМЕТНОСТИ

Зборник 3/2007 (Музеј примењене уметности), страна 23-26

УДК:
7.038.53/.54.09
7.038.01

Abstract:
Are quality arguments at all relevant to the contemporary art discourses? Although quality arguments are nowadays seldom used or explicated in the verbalization of the evaluation process of art it still seems at least implicitly to be assumed that art works worth attention not only are able to provoke discursive interest but also should possess some set of qualities.

If the quality issue is relevant – as it is supposed to be – it is up to discourse analysis to extrapolate the quality arguments from the “speech acts” of artists, curators and critics. It should be possible to verbalize the silent quality discourses, which, as a hypothesis, are estimated to be typical for, and each different from one other, at least in (high) modernistic, conceptual and contemporary art, which seem to rely more and more on sociopolitical themes and content. If a modernistic and a conceptual set of “quality arguments” can be defined, what would their equivalent be in the context of sociopolitical art and art criticism?

Key words:
Quality, evaluation, modernism, conceptual art, sociopolitical art, “silent” norms, “ethical” quality

Резиме:
У процесу вредновања централно место треба да има квалитет оцењивања. Уметничко дело треба да бар имплицитно садржи одређене битне «квалитете» да би било у складу са указаном пажњом. Па ипак, данас се ретко користе или објашњавају аргументи који се односе на квалитет када се говори о процесу евалуације.

Ако се врши оцењивање, на чему се заснива то оцењивање? У овом раду покушавамо да истражимо померање са аргумената – који указују, углавном, на визуелне одлике уметничког дела као битног елемета за доношење вредносног суда – на аргументе који су у већој мери концептуални, а затим и на оне социополитичке природе.
«Аргументи квалитета» коришћени у разним периодима могу се излучити из критичких расправа о уметности у сваком периоду. Почетна претпоставка је да се може утврдити бар модернистички, концептуални и етички скуп аргумената. Етос модернизма (најпотпуније представљен апстракцијом) ставља визуелно и естетичко искуство на прво место. Концептуална фаза померила је основе процене на критичко (и концептуално) промишљање укључено у продукцију и интерпретацију уметности, али и на саме оквире уметности.

Какву врсту расправе о квалитету можемо открити иза савремене (друштвенополитичке) уметности? Можда ће бити потребно да укључимо етичке, моралне и политичке факторе у критеријуме квалитета. Како би изгледало једно «етички прелепо» уметничко дело? У којој мери се «застарели» аргументи, коришћени у различитим уметничким стратегијама, још увек могу користити као «аргументи квалитета»?

Овде можете преузети PDF чланка (170 KB)