КСЕНИЈА МАРКОВИЋ БОЖОВИЋ
Универзитет уметности у Београду, Факултет драмских уметности, Београд, Србија
ksenijamarkovicart@yahoo.com

МОДА КАО АРТЕФАКТ КОНТРАКУЛТУРE МЛАДИХ ШЕЗДЕСЕТИХ И СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВЕКА
FASHION AS AN ARTIFACT OF THE YOUTH COUNTER-CULTURES IN THE 1960s AND 1970s

Зборник 16/2020 (Музеј примењене уметности), страна 66-73

Категорија чланка: прегледни рад

УДК:
316.723: 7.05:646.4
316.32:316.7

Апстракт:
Контракултура шездесетих година започела је као побуна против конзумеристичке и капиталистичке идеологије; као деструкција познатих вредности, која је за циљ имала конструисање нових. Потреба за слободом, у најширем смислу значења те речи, испољила се у напуштању традиционалних и креирању поп норматива и форми, које су општим прихватањем постале културне детерминантe. Међутим, таквом „победом” поп је изгубио префикс контра, због чега се поставља питање преживљавања његове суштине, те намеће став да су антиматеријалистичке идеје бунта побиле себе саме онда када су Битлси (The Beatles) и мини-сукња постали глобални феномени. Рад истражује парадигму попа као субверзивног деловања које је ушло у главне (mainstream) токове, анализирајући модну сцену шездесетих и седамдесетих година прошлог века као артефакта и значајног сегмента контракултурног стваралаштва младих. Полазећи од теза да производи поред тржишне имају и симболичку функцију и да тржишно редефинисање контракултуре није исто што и креативни процес стварања њених добара, аутор доказује идеолошку аутентичност тада насталог младалачког тржишта и закључује о деловању модне форме као „контрадела”.

Кључне речи:
контракултура, популарна култура, мода, млади, шездесете, седамдесете

Summary:
The subculture of the 1960s began as a rebellion against consumerist and capitalist ideology; as the destruction of well-known values, aimed at constructing the new ones. The need for freedom, in the broadest sense of the word, was manifested in the abandonment of traditional and the creation of pop norms which became a cultural determinant by their general acceptance. Thus, subversion overcame a previously dominant cultural model while its production exceeded expectations, creating a (youthful) market of its own products intended to express pop habitus. However, due to its victory, pop has lost its subversive prefix, which questions the surviving of its essence and poses the thesis that antimaterialist ideas of rebellion neglected themselves once the Beatles and miniskirts became a global phenomenon. This paper analyses the paradigm of pop as a subversive action that has become mainstream and analyses the fashion scene of the 1960s and 1970s as an artefact and a significant segment of youth counter-cultural creativity in these years. Starting from the thesis that, in addition to their market function, products have a symbolic function, and that the market redefinition of subculture is not the same as the creative process of making its goods, the author proves the ideological authenticity of the youth market created in the 1960s and draws conclusions about the fashion form as a “counter-act”.

Овде можете преузети PDF чланка (246 KB)