Марта А. Урбањска (Marta A. Urbańska, PhD)
др архитекта, Технолошки универзитет, Краков

KRZYSZTOF INGARDEN AND THE CRACOW'S APPLIED ART OF ARCHITECTURE
КШИШТОФ ИНГАРДЕН И ПРИМЕЊЕНА УМЕТНОСТ У АРХИТЕКТУРИ КРАКОВА

Зборник 4/5/2008/2009 (Музеј примењене уметности), страна 165-173

УДК:
72.071.1:929 Ингарден К.

Abstract:
The following essay aims at describing the designs of Krzysztof Ingarden, one of the best Polish architects, in the vein of reinterpretation of the tradition of arts and crafts in Cracow (also known as the Cracow school of architecture). However, these designs are neither an imitation, nor an overtly nostalgic return to the past, but rather an attempt at expressing of the much-coveted, elusive identity of rapidly modernising Poland – through both material experiments and concepts that are rooted in the genius loci. The paper discusses the accomplishments of the applied arts movement in Cracow (c. 1900–1925) and the recently completed projects by the office Ingarden & Ewy': Polish Pavilion for the Expo 2005, Japan; Wyspiański 2000 Exhibition Pavilion, and the Garden of Experience (The Garden of Stanisław Lem), both in Cracow.

Key words:
Krzysztof Ingarden, tradition of the Cracow school of architecture, reinterpretation, material experiments

Резиме:
У есеју су приказани пројекти Кшиштофа Ингардена (Krzusztof Ingarden), једног од најбољих пољских архитеката, у складу са реинтепретацијом традиције уметности и заната у Кракову (која је позната и као краковска школа архитектуре). Но, ови пројекти нису ни имитација ни повратак на старо, пун носталгије. То је пре покушај да се изрази неухватљив идентитет пољске државе која се све брже модернизује. Овај архитекта који живи и ради у Кракову практично реализује, али и развија своје идеје које су духовите, а ипак укорењене у локални контекст – у дух самог простора. Он овако оцењује актуелну ситуацију: «Мноштво информација које најчешће не можемо да сваримо [...] или које није могуће јасно дефинисати – то је еластична, флексибилна и глатка 'архитектура без спојева'. Међутим, има архитеката које управо оваква ситуација мобилише. То може постати полазна тачка за размишљање или тражење личног – или чак генерацијског идентитета. Сукоб пољске архитектонске стварности и мултикултурног отвореног информацијског простора чини да размишљамо о сопственој ситуацији [...] Формални експерименти и 'глобално размишљање' морају да се уклопе у сопствени језик, простор и историју [...]» („Мatrix of Space”, у: Co to ject architektura/Šta je arhitektura? sv. II, urednik Adam Budak sa Martom A. Urbanjskom, Muzeum Manggha, Kraków 2008, 160–180). У тексту су сажето приказани резултати примењене уметности у Кракову (око 1900 – 1925), где је створена пољска сецесија(Secesija art nouveau), национални стил (такозвани “стил власте-линских двораца”) и раскошни ар деко. На тој основи приказани су недавно завршени пројекти атељеа Ingarden&Еwy'. Први од њих је и високо оцењени пољски павиљон за Expo 2005 у Јапану (Аичи). Обогаћен изузетно компликованим програмима који су обједињавали нестварну музику Шопена и много практичније захтеве (чак и подземне какав је био задатак да се прикажу рудници соли у Вјелички), опремљен подацима о Пољској и поетичном фасадом од плетера на изувијаним челичним рамовима, овај павиљон се налази на врху пољске архитектуре. Следећи пројект је био павиљон за изложбу Wuspiański 2000 који се налази на Краљевском путу у Кракову и представља прво модерно здање у таквом историјском контектсту (2007). Осмишљен да служи као изложбени простор за недовршене витраже Виспјањског, генија сецесије, али и да буде градски информативни центар, павиљон на задивљујући начин реинтерпретира употребу опеке карактеристичне за средњовековни Краков. И на крају, Врт искуства (Врт Станислава Лема, 2008) представља изванредни научни парк са мноштвом едукативних играчака. И поред скромног буџета, архитектура духовито илуструје лепоту логике, закона који управљају физичким светом и његов материјални садржај, али и дух патрона, великог писца научне фантастике, Лема који је рођен у Лавову и који је толико волео да разбија играчке… али који би се свакако поносио – из више разлога – поштовањем које му је исказао Ингарден.

Овде можете преузети PDF чланка (550 KB)