АНГЕЛИНА МИЛОСАВЉЕВИЋ
Универзитет Сингидунум, Факултет за медије и комуникације Београд
angelina.milosavlјevic@fmk.edu.rs
andjelijam@gmail.com
ЖИВА ТЕЛА: примењена графика у анатомским атласима Андрее Везалијуса из 1543. и Јохана Ремелина из 1609. године
BODIES ALIVE: Applied Graphics in Anatomical Atlases by Andrea Vesalius of 1543 and Johann Remmelin of 1609
Зборник 14/2018 (Музеј примењене уметности), страна 15-25
Категорија чланка: оригиналан научни рад
УДК:
76.041.2
655.553
Апстракт:
Графика се у историји уметности дуго посматрала претежно из визуре уметничких вредности, док се, услед дисциплинарне одређености, њена утилитарност често остављала по страни. Њена функција је одређује и жанровски, као девоционалну, декоративну, дидактичку, политичко-пропагандну, илустративну, и слично. Графика се до неслућених размера развила и у формалном, медијском и функционалном смислу у XVI веку, нашавши свој изванредни израз у тродимензионалним представама човекове анатомије у анатомским атласима – посебно De humani corporis fabrica (1543) Андрее Везалијуса (Andrea Vesalius), а касније и у Catoptri Microcosmici (1609) Јохана Ремелина (Johann Rеmmelin), у којима се преламају стратегије отварања тела и погледа испод површине коже исказане у ренесансној уметничкој теорији и пракси, као и у научним истраживањима. У овом раду желимо да укажемо на то да су илустратори поменутих атласа, захваљујући својим уметничким интересовањима и сазнањима која су претходила стриктно научним медицинским истраживањима, одбацили древне моделе схематизованих дводимензионалних приказа и увели комплексне волуметријске представе. Формалном вишеслојношћу ових представа, постигнутом специфичним преклапањем саставних делова који омогућавају увид у анатомска ткања људског тела, илустратори су у процес сазнавања увели нове дидактичке методе. У сарадњи са научницима, они су проналазили начине да информације преточе у препознатљиве и приступачне моделе, али и да им дају когнитивну структуру. У тој визуелизацији сазнања, стварањем динамичних интерактивних образаца којим се могло манипулисати по потреби, уметници су такође доносили нова и револуционарна, али још увек недовољно позната, решења дизајна књига.
Кључне речи:
анатомски атлас, Андреа Везалијус (1514–1564), Јохан Ремелин (1583–1632), ренесансна графика, ренесансна уметничка теорија
Summary:
Graphic print has long been considered from the point of its aesthetic values, due to the conventional disciplinary boundaries, leaving its utilitarian values to the theory and history of graphic design. Its function defines its genres: devotional, decorative, didactic, political and propagandistic, illustrative, and similar, combined with its physical characteristics, its materiality, and formats. Prints gained their unprecedented scope in form, function and media in the 16th century, finding their exquisite expression in the three-dimensional representations of human anatomy in anatomical atlases, especially in Andrea Vesalius' De humani corporis fabrica of 1543, and later on in Johann Remmelin's Catoptri Microcosmici of 1609. They reflect the strategies of opening the body and a look beneath the surface, the skin, expressed in the Renaissance art theory and practice, as well as in scientific research. In this paper, we would like to show that the illustrators of these atlases, owing to their artistic interests and knowledge that predated strictly scientific medical research, rejected the old models of schematized twodimensional images and introduced volumetric representations characterized by complexity and immediacy. With formal layering of these representations, achieved by specific overlapping of constituent parts that enable the insight into anatomical intricacies of the human body, the illustrators introduced new didactic methods into the process of acquiring and communication of knowledge. In cooperation with scientists, they found ways to translate information into recognizable and accessible models, giving them the cognitive structure. In this visualization of knowledge, in the creation of dynamic interactive patterns that could be manipulated according to need, artists also brought new and revolutionary, but still insufficiently known, solutions of book design.
Овде можете преузети PDF чланка 
(531 KB)