ДЕЈАН ВУКЕЛИЋ
Математички институт САНУ, Београд, Србија
deovuk@gmail.com
ИЗГУБЉЕНИ МОДНИ АРТЕФАКТИ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ ОБРЕНОВИЋ: између аукцијске продаје и каснијих сценско-телевизијских евокација
LOST FASHION ARTEFACTS OF QUEEN DRAGA OBRENOVIĆ: Between the Auction Sale and Later Stage and TV Evocations
Зборник 16/2020 (Музеј примењене уметности), страна 28-37
Категорија чланка: оригинални научни рад
УДК:
792.024:687.16(497.11)˝19˝
792.024:687.16(100)˝19˝
646.4:687.15(497.11)˝18/19˝
321.61:929 Обреновић Д.
Апстракт:
Трагичан крај краљице Драге Обреновић рефлектовао се на даљи статус и рецепцију заоставштине помоћу које је демонстриран њен владарски легитимитет и промовисан имиџ прве краљице Српкиње на престолу после кнегиње Милице. Аукцијски трансфер највреднијег дела њеног покретног иметка, сачињеног од луксузних одевних предмета, комада накита и дамских одликовања, био је у том смислу један од посве неизненађујућих, ако не и предвидивих, епилога Мајског преврата. Физичко одсуство поменутих драгоцености, односно чињеница да су се, након лицитација у лондонском „Кристију”, 8. децембра 1904, нашли у приватним збиркама нових власника, условили су њихово заборављање, али не и немогућност сагледавања уметничких, занатских и културно-историјских својстава битних за средину из које су измештени. По(р)уке о њима, а тиме и о првобитној власници, остале су читљиве захваљујући вербалновизуелним подсетницима, али и естетском доживљају, који су (не увек) уверљивим сценографско-костимографским решењима посредовали позоришни комади и телевизијске екранизације. Дотичне стваралачке интервенције се у раду третирају као алтернативни простор памћења у склопу којег је за отуђено наслеђе краљице Драге нађена она врста интересовања која је деценијама недостајала на нивоу званичног, a тимe и селективног, памћења.
Кључне речи:
заоставштина Драге Обреновић, костимографија, култура памћења, реконструкција, ТВ / филмска екранизација
Summary:
The tragic end of Queen Draga Obrenović reflected badly on the status and reputation of her belongings through which she sought to demonstrate her ruling legitimacy and promote the image of the first queen of Serbian origin since medieval times. In this sense, the fact that the auction of the most valuable part of her movable property, consisting of luxurious clothing items, pieces of jewellery and women's decorations, was held abroad, came as no surprise. The physical absence of the said valuables, i.e. the fact that following the auction at Christie's of London on 8th December 1904, these items became integral parts of private foreign collections, has not hampered the possibility of identifying the items' artistic, cultural and historical properties relevant to the environment from which they were extracted. The messages that these items treasure about the deceased Queen have remained readable thanks to the surviving verbal and visual reminders, but also to the aesthetic experience conveyed on stage, as well as through TV and film adaptations.
The awareness of lost heritage can always be raised by means of a creative act which, unlike historiography, is not easily subjected to alteration and censorship 'from above'. This was exactly our starting point from which we have addressed the question of alienation of Queen Draga's fashion artefacts and their resurgence in social imagination – on stage and TV / film screen. The stagings (Miloš Crnjanski's play Konak) and adaptations (TV series The End of the Obrenović Dynasty), including a rather arbitrary and highly romanticised Hollywood portrayals of the ill-fated Serbian queen (e.g. Pola Negri in A Woman Commands, 1932), have been discussed in this paper as an alternative or parallel memory, capable of creating a long-lasting effect on viewers, thus provoking further heritage and memory processes.
Овде можете преузети PDF чланка 
(412 KB)