Зборник (Музеј примењене уметности. Online)

Сви бројеви

АЛЕКСАНДАР ВИДЕНОВИЋ
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет Катедра за архитектуру
videnovic.a@gmail.com
МИЛОШ АРАНЂЕЛОВИЋ
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет Катедра за архитектуру
mls.arandjelovic@gmail.com

ПРИЛОГ РЕВИТАЛИЗАЦИЈИ СЕЛА: афирмација значаја уметничких артефаката у руралним амбијентима Србије
CONTRIBUTION TO THE REVITALIZATION OF THE VILLAGE: Affirmation of the Significance of Artistic Artefacts in Rural Environments of Serbia

Зборник 17/2021 (Музеј примењене уметности), страна 76-86

Категорија чланка: прегледни рад

УДК:
711.3(497.11)
711.437(497.11)(091)
COBISS.SR-ID 54026505

Апстракт:
Са различитих аспеката разматра се значај уметничких артефаката (меморијалних целина, споменика, скулптура, бисти, чесама, фонтана и других елемената уређења слободних површина и амбијената) у руралним срединама, а у контексту њихове евентуалне социопросторне ревитализације. Анализира се проблематика руралних простора и њихово уређење у Србији, као и друштвено-идеолошки контекст неговања културе сећања и симболике уметничких артефаката у циљу просторног култивисања сеоских амбијената. На примерима се истражује значај и потреба за креацијама уметника у простору, које осим употребно-корисног свакодневног значаја, садрже и елементе симболике, меморије и духовности, а са гледишта културолошког утицаја на понашање и адаптабилност становништва. Осим наведеног, прилог проверава могућност приступа реконструкцији сеоских центара реализацијом малих захвата, у смислу уређења и ревитализације микроамбијената. Рад се осврће и на потребу деидеологизације културе сећања, односно на потребу за неговањем постављања и заштите меморијала и других скулпторално-уметничких и амбијенталноутилитарних вредности, као својеврсних записа и потврде континуитета у социопросторном смислу.

Кључне речи:
амбијентално уређење, култура сећања, ревитализација села, рурални контекст, уметнички артефакти

Summary:
This paper analyses the significance of artistic artefacts in rural areas (memorials, monuments, sculptures, busts, basreliefs, fountains and other elements of landscaping and ambience) in the context of their possible socio-spatial revitalization.

The Introduction discusses the aspects of spatial planning in Serbia, and spatial tendencies and doctrines of different periods: the period of the traditional Serbia of the 18^th, 19^th and first half of the 20^th century, discontinuity period lasting from the Second World War to the present day, the period of real socialism, the turbulent period of the late 20^th and early 21^st century, and the transition period.

Furthermore, the paper deals with the rural space in Serbia and the context for understanding the need to install artistic artefacts in the rural environment, ranging from the formation of socio-spatial units to the development phases (agrarian, craft, and industrial). The culture of remembrance throughout history and the authorities' attitude towards the village following the Second World War are commented later on.

In the part of the text referring to the socially-adaptable and spatially-ambient aspects of arranging Serbian village centres, 12 reflections, i.e., perceptions of the paper's topic are presented. This explains the authors' insistence on giving importance to artists' involvement in the revitalization of villages and their centres.

In the section describing three cases (attempts or ideas) of arranging centres in Serbian rural areas, in addition to sharing the facts of specific examples, the authors present their views in order to consider certain previously commented aspects of the issues analysed in this paper. The concluding remarks present a view on the possibility of inverting the sequence of procedures in an attempt to revitalize Serbian villages, and suggest that such a process should begin with the attempt to build a Monument to Identity, Existence and Duration in every Serbian rural settlement that has pretentions to its own survival.